U Srbiji, trenutno 600000 ljudi boluje od šećerne bolesti a svake godine otkrije se novih 16000 pacijenata. Oko 90% dijabetičara boluje od tip II dijabetesa i u oko 80% slučajeva ova bolest nije pod dobrom kontrolom.

Prema definiciji SZO šećerna bolest je hronična bolest koja se javlja kada pankreas ne proizvodi dovoljno insulina ili kada organizam ne može efikasno da koristi insulin koji proizvodi.To dovodi do povećanja nivoa glikemije u krvi ( hiperglikemija).

TIP I dijabetesa , ranije poznat kao insulin – zavisni ili šećerna bolest nastala još u detinjstvu, ima osnovnu karakteristiku nedostatak proizvodnje insulina.

TIP II dijabetesa, ranije poznat kao insulin nezavisni ili dijabetes nastao kod odraslih osoba karakteriše se kao šećerna bolest uzrokovana neefikasnom upotrebom insulina od strane sopstvenog organizma. Nastaje kao posledica prekomerne telesne mase i nedovoljne fizičke aktivnosti.

Pojednostavljeno rečeno, dijabetes tip I povezan je sa gubitkom pankreasnih ćelija ( gušterača) koje proizvode insulin a dijanbetes tip II sa rezistencijom ciljnih ( target) ćelija na dejstvo insulina.

Normalna koncentracija glukoze u krvi iznosi od 3,75 do 6,0 mmol/L. Poznato je da je glikemija osnovni faktor koji utiče na lučenje insulina i glukagona pored još nekih drugih hormona.Insulin je kao i glukagon hormon gušterače i oba utiču na metabolizam ugljenih hidrata.Humani insulin uveden je u terapiju šećerne bolesti još 1924 god, kada je jednom dečaku koji je umirao od dijabetesa dat ekstrakt panreasa potkožno,- četiri puta dnevno.Od tada pa do danas, isprobani su mnogi načini davanja ovog leka ali se potkožno davanje insulina pokazalo kao najbolje rešenje.

Insulin deluje na:

– ulazak glukoze u ćelijski sastav

– na biohemijske procese u kojima se oslobadja energija

– sintezu masnih kiselina

Nastanak šećerne bolesti

Šećerna bolest ( diabetes mellitus) najčešći je endokrini poremećaj, koji nastaje usled nedostatka insulina.Kod ove bolesti smanjeno je iskorišćavanje glukoze na periferiji usled čega nastaju : hiperglikemija i glikozurija ( povećan nivo šećera u krvi i izlučivanje istog putem urina), polidipsija ( preterana žeđ), polifagija ( neodoljiva glad), poliurija ( pojačano izlučivanje urina) i gubitak telesne mase.

Dijagnoza se postavlja na osnovu najmanje dva nalaza glikemije jednake ili veće od 7,8 mmol/l, posle dvanaestočasovnog gladovanja.Posle uzimanja 75 g glukoze nalaz glikemije u venskoj krvi je jednak ili veći od 11,1 mmol/L, posle dva časa i najmanje još jedan takav nalaz u prva dva sata potvrđuju dijagnozu.

Lečenje bolesnika mora da bude energično, kontinuirano i trostruko:dijeta, fizička aktivnost i lekovi.

Dijetetske mere podrazumevaju strog režim ishrane.Ne slatko, ne masno, ne slano, život bez cigareta i alkoholnih pića.Ako ove mere ne daju očekivane rezultate onda se uz njih primenjuje i terapija- antidijabetici ( lekovi za lečenje šećerne bolesti).Za mlade osobe to je insulin ( insulin zavisan dijabetes , tip I, juvenilni dijabetes). Kod staračkog dijabetesa, odnosno kod osoba starijih od 60 god., kada pankreas još luči nešto insulina , lek insulin obično nije potreban ( insulin nezavisan dijabetes, tip II) osim pri komplikacijama i u komi.Gojaznost je skoro po pravilu redovni pratilac ovog tipa dijabetesa.Fizička aktivnost podrazumeva umerenu fizičku aktivnost svakog dana ( na primer šetnja). Oralni antidijabetici su lekovi kod insulin nezavisnog dijabetesa ( tip II) kao monoterapija ili u kombinaciji.Insulinskom terapijom postiže se normoglikemija ili skoro normoglikemija u toku 24 h.Dnevna doza daje se samo jedanput ili češće podeljena u više doza.Po dužini trajanja efekta leka insulinski preparati se dele na one sa brzim dejstvom, na one sa srednje dugim dejstvom i na one dugog dejstva.

Komplikacije

Posledice šećerne bolesti jesu promene na malim krvnim sudovima, pa se javlja arterioskleroza perifernih krvnih sudova ( intermitentna klaudikacija- bol u nogama u toku hoda, gangrena,koronarna bolest), dijabetična retinopatija ( može dovesti i do slepila), dijabetična nefropatija ( pojava albumina u urinu),periferna senzorna neuropatija ( utrnulost, parestezije,bolovi- posebno tokom noći) kao i vegetativna neuropatija ( gastrointestinalne tegobe, ortostatska hipotenzija, disfunkcija mokraćne bešike,..). Posebnu pažnju dijabetičari treba da posvete nezi svojih stopala kako ne bi došlo do pojave ulceracija.

Upozorenje

Ono što svaki dijabetičar mora da ima stalno na umu!!Da redovno uzima lekove, da obroke uzima na vreme i da zna šta sme da jede, da zna da prepozna hipoglikemiju odnosno hiperglikemiju, da redovno kontroliše šećer u krvi i urinu i na kraju ali ne manje važno da ima svog stalnog lekara koji vodi njegovu bolest!

Hiperglikemija

( koncentracija šećera u krvni iznad 15 mmol/L)

Simptomi (nastaju postepeno):

Jaka žeđ, malaksalost, pojačano mokrenje, suva usta, umor, pospanost, grčevi u nogama, zamućen vid.

Hipoglikemija

(koncentracija šećera u krvi ispod 3 mmol/L)

Simptomi (nastaju brzo):

Osećaj slabosti, zbunjenost, znojenje, pospanost, drhtanje, uznemirenost, glad, vrtoglavica, gubitak svesti pa čak i koma!!

Laboratorijske pretrage kod pacijenata koji imaju šećernu bolest ili se na nju još uvek sumnja:

postoje dva tipa dijabetesa- tip I i tip II.Po nekad, simptomi bolesti nisu dovoljno ispoljeni pa ne čudi što oko 50% pacijenata sa tip II dijabetesom nema postavljenu dijagnozu, odnosno još uvek ne zna da boluje od šećerne bolesti.

Priprema pacijenata za laboratorijsko ispitivanje

– važno jer napomenuti pacijentnima da se dan uoči odlaska u laboratoriju hrana ne uzima posle 18 h.Pre davanja krvi I urina za analizu nije poželjno uzimati osim ako ordinirajući lekar smatra da je neki lek neophodan.Uzimanje krvi I urina u laboratorijama ne bi trebalo da traje duže od dva do tri sata , pa se uzimanje nekih neophodnih lekova može odložiti.Normalna vrednost – referentni interval glikoze u venskoj krvi je u rasponu od 3,9 do 6,1 mmol/L.Kada se pri kontrolnom pregledu ustanovi da je vrednost glukoze viša od referentnih vrednosti , obavezno je ponavljanje testiranja koncentracije glukoze u kapilarnoj krvi ( iz prsta).Koncentracija glukoze u serumu natašte ( glkadovanje od 12 do 16 časova ) iznad 7,0 mmol/L u dva uzastopna merenja, u razmaku od nekoliko dana upućuje na izvođenje testa opterećenja glukozom ili poznatiji kao OGTT.

Oralni glukoza tolerans test (OGTT)

Test se izvodi u jutarnjim časovima, posle 12 do 14 sati gladovanja.Pacijent tokom testa treba da miruje i izbegava pušenje. Pacijentu se uzme prvo kapilarni uzorak krvi ( iz prsta) natašte I odredi nivo glukoze.Zatim mu se da da popije 75 g glukoze rastvorene u 250 – 300 ml vode.Nakon toga krv se uzima za analizu posle svakih 30 min u trajanju od 2 h.Vrednost glukoze izmedju 7,8 I 11,1 mmol/L u uzorku uzetom posle 2 h I još najmanje jedna vrednost iznad 11,1 mmol/L ukazuju na izmenjenu toleranciju na glukozu.

Glikozirani hemoglobin (HbA1c)

Glikozacija hemoglobina odvija se kontinuirano tokom života eritrocita I zato je koncentracija HbA1c proporcionalna prosečnom nivou glukoze u krvi tokom dva- tri meseca.Ulaskom u eritrocite glukoza se nepovratno vezuje za hemoglobin I ostaje tako vezana do kraja života eritrocita.Stoga je to dobar parameter za praćenje metaboličke kontrole dijabetesa, jer ne zavisi od kratkoročnih promena, odnosno variranja glikemije.To je najbolji način da se utvrdi da li je glikemija pod kontrolom I da li ima potrebe za korekcijom terapije.To je dragoceni pokazatelj I disciplinovanosti pacijenta ( uzimanje lekova I preporučena dijeta) u poslednja tri meseca.HbA1c se uzima iz venske krvi u bilo koje doba dana I ne mora se voditi računa da li je pacijent jeo ili ne , primio insulin ili ne.Ako je njegova vrednost ispod 7%, smatra se da je dijabetična bolest dobro reguliusana.Vrednost HbA1c iznad 8% zahteva korekciju terapije.Ako je njegova vrednost iznad 9%, veća je I mogućnost promena na očnom dnu, bubrezima,nervnom sistemu.

URIN

Analiza urina kod dijabetičara je neophodna, naročito zbog nekih biohemijskih parametara (glukoza, ketoni, specifična težina, kiselost- pH) koji se u laboratorijama određuju test tračicama.

Glukoza u urinu

Kod zdravih osoba šećer se ne nalazi u urinu.Glukozu u urinu ( glikozurija) kod dijabetičara je najbolje ispitivati u tri porcije urina- noćna i dve dnevne.Glukoza u urinu može da se pojavi i kod osoba sa glikemijom manjom od 10 mmol/L.

Ketoni u urinu

Aceton, acetosirćetna I beta-hidroksibuterna kiselina zajednički se zovu ketonska ili acetonska tela.Aceton je štetna materija nastala razgradnjom masti, kiselog je karaktera, pa utiče na pad pH vrednosti krvi, što ima nepovoljan uticaj na rad vitalnih organa ( mozak, jetra, srce, bubrezi I dr).U većoj količini javljaju se kod dijabetičara, kod poremećaja crevne apsorpcije, kod dužeg posta ili ako se izbace ugljeni hidrati iz ishrane.Urin koji sadrži više acetone ima karakterističan miris na voće a prisustvo ketonskih tela u urinu ukazuje na akutne komplikacije kod dijabetičara.

Poliklinika Medicor

Bulevar umetnosti 15/1
Blok 30, Novi Beograd

phone 011 / 2137 311
phone 011 / 3181 920
phone 060 /3181 920
fax-icon 011 / 2137 311

RADNO VREME

PONEDELJAK – PETAK

08-20:30

NEDELJA SLOBODAN DAN

Pratite nas i na:

 

20. октобра 2017., 20:08
Bez padavina.
Bez padavina.
19°C
Subjektivno: 18°C
Trenutni pritisak: 1020 mb
Vlažnost: 42%
Brzina vetra: 1 m/s ISI
Naleti vetra: 1 m/s
UV-Index: 0
Izlazak sunca: 07:00
Zalazak sunca: 17:45
Prognoza - 20. октобра 2017.
Dan
Bez padavina.
Bez padavina.
24°C
Brzina vetra: 1 m/s SSZ
Naleti vetra: 3 m/s
max. UV-Index: 3
Prognoza - 21. октобра 2017.
Dan
Uglavnom bez padavina.
Uglavnom bez padavina.
23°C
Brzina vetra: 2 m/s Z
Naleti vetra: 3 m/s
max. UV-Index: 3