Category Archives: Ishrana zdravlja

  • 0

Šarena salata od tofua

Category : Ishrana zdravlja

Sastojci: 250 g grilovanog tofua, 300 g žute boranije, 300 g zelene boranije, 2 glavice crnog luka, 2 kašike hladno ceđenog  kokosovog ili maslinovog ulja, soli i bibera po želji

Priprema:
Boraniju kuvati oko 20 minuta. Kad je kuvana, dobro je ocediti i staviti u činiju. Dodati grilovani tofu, crni luk sečen na kolutove, so i biber. Sve promešati i preliti kokosovim ili maslinovim uljem.


  • 0

Pomoć organima za detoksikaciju

Category : Ishrana zdravlja

Mnogi koriste kraj proleća za takozvanu detoksikaciju (koja se često sastoji od posta na voću ili sokovima). Koji god način koristite, treba da znate nekoliko stvari koje mogu pomoći jetri, bubrezima, crevima i koži da lakše eliminišu štetne materije.
Šta pomaže jetri
Jetra je najveći unutrašnji organ i ona filtrira otrove iz naše krvi uklanjajući one toksine koji dospeju u krvotok. Kada njena funkcija oslabi, toksini u krvi se nagomilavaju jer ne mogu da se na odgovarajući način izbace. Zato, pri svakom postu i detoksikaciji, treba pomoći rad jetre, a to možemo učiniti pomoću sledećih biljaka: koren čička, maslačak, artičoka i kurkuma. Rad jetre pomažu namirnice kao što su beli luk, grejpfrut, avokado, orasi i zeleno povrće. Takođe, fermentisane namirnice kao što su kefir ili turšija, pomažu radu jetre.

Šta pomaže bubrezima
Iako su bubrezi relativno mali, oni “prerade” 20 % naše krvi da bi iz nje odstranili otpadne materije i suvišnu vodu. Tako prerađena krv vraća se u telo a otpadne materije i višak vode se drže u bešici dok se odatle ne izbace putem urina. Kad telo počne da izbacuje više otpadnih materija, i bubrezi moraju biti sposobniji da ih izbace. U suprotnom, može doći do problema kao što su infekcija bubrega i bešike. Radu bubrega pomaže čaj od uve, ali i od kukuruzne brade, bobice kleke, rastavić. Nezaslađen sok od brusnice takođe pomaže rad bubrega. Još dve stvari koje mogu potpomoći rad bubrega su jabukovo sirće i magnezijum.

Šta pomaže crevima
Redovno pražnjenje creva je suštinski važno da se telo dobro detoksikuje. Ukoliko pražnjenje creva nije redovno, toksini koji se nađu u stolici mogu da se reapsorbuju se kroz zidove creva, što ih ponovo vraća u krvotok i ostale delove tela. Zato je za detoksikaciju neophodno da pomognemo pravilan rad creva. Pre svega, treba da pijemo dosta sveže vode. Radu creva pomažu sveže povrće i voće. Kupusnjače – kupus, karfiol i brokoli – posebno pomažu radu creva. Đumbir opušta organe za varenje i pomaže kretanje creva. Njihovom dobrom radu takođe će doprineti beli luk i fermentisani napici, kao što je kefir. Magnezijum je takođe važan za dobru crevnu peristaltiku. Za uklanjanje toksina koji su se eventualno nagomilali u crevima može nam pomoći glina ili zeolit.

Šta pomaže koži
Koža je najveći organ za detoksikaciju! Ako je koža suva, nadražena, ili ima mnogo fleka, crvenih mesta, bubuljica i sl, to može biti znak da u organizmu ima previše toksina koji su prisiljeni da se izlaze kroz kožu, zato što su primarni organi za detoksikaciju, jetra i bubrezi, preopterećeni. Radu kože, i opštoj detoksikaciji tela, pomoći će ako pomognemo da se otvore pore na koži. To možemo postići na nekoliko načina. Najprirodniji i najkorisniji u opštem smislu je vežbanje – na primer džoging  – tako da se dobro oznojimo. Takođe, pomažu i trljanje kože suvim peškirom, kao i tople kupke (sa dodatkom magnezijuma i eteričnih ulja), mada letnji period i nije baš vreme za to.

Šta pomaže limfnom sistemu
Limfni sistem obavlja važne funkcije čišćenja tečnosti koje okružuju ćelije, tako što iz njih uklanja nečistoće i otpadne proizvode metabolizma. To ne samo da eliminiše toksine iz tela, već i omogućava ćelijama da funkcionišu na najbolji način. Limfni sistem nema prirodnu pumpu, pa je neophodno kretanje da bi se on stimulisao, da se limfna tečnost ne bi ustojala. Kako to postižemo? Prirodan način je džoging, a korisno je i preskakanje konopca. Masaža takođe pomaže da se aktivira limfni sistem, a pomoći će i trljanje tela mekom suvom četkom ili peškirom.


  • 0

Ishrana rimskih vojnika

Category : Ishrana zdravlja

Život rimskih legionara bio je pun napora i opasnosti kao, uostalom, i svaki vojnički život. Rimski pisac Vegecije nam donosi zanimljive podatke o aktivnostima koje su imali rimski vojnici. Te aktivnosti su podrazumevale iscrpljujuće treninge koji su obično uključivali dosta trčanja, ali i skokove u dalj, nošenje tereta i, naravno, trening sa oružjem. Svaki vojnik je trebao da bude sposoban da za nekih 5 sati prevali marš od skoro 30 kilometara. Nimalo veselo, kada se uzme u obzir da je kompletna oprema i naoružanje rimskih legionara težila preko 30kg. Šaljivo su vojnike nazivali “Marijeve mule” po rimskom državniku Gaju Mariju koji je reformisao vojsku, i propisao obavezno nošenje teške prateće opreme.

Oprema i naoružanje rimskih legionara

Ove fizički veoma iscrpljujuće aktivnosti, zahtevale su veliku količinu energije i odgovarajuću ishranu. Stoga ne čudi da je glavni deo ishrane rimskih vojnika bilo žito, i da je na meniju bila velika količina ugljenih hidrata. Svaki vojnik je imao dnevno sledovanje žita od preko 1 kilograma. Žito se mlelo u kamenom ručnom mlinu, a brašno se koristilo za izradu hleba ili kaše gde se moglo dodati još i neko meso ili povrće. Hleb se pravio u obliku lepinje, i pekao na vatri u posebnim zemljanim posudama “clibanus” koje su podsećale na zvono, ili se koristio gvozdeni tiganj koji su vojnici nosili sa sobom. Pored hleba, vojnici su pravili i neku vrstu suvog biskvita koji je mogao da se jede čak i posle više meseci, slično dvopeku danas.

Pečenje hleba pomoću clibanusa
 
Uz žitarice, svaki vojnik je dobijao znatno sledovanje mesa (oko pola kg dnevno). Sveže meso se lako kvarilo prilikom nošenja, pa su popularnije bile usoljene varijante poput suvog mesa, kobasica i slanine koja se dosta trošila u rimskoj vojsci. Sveže meso se dobijalo na licu mesta bilo u lovu (vojnici su praktično jeli svaku divljač koja im dopadne šaka), bilo od domaćih životinja koje su takođe pratile vojsku u pohodu. Kao i danas, meso je pečeno ili kuvano, i zatim soljeno. So je bila veoma važan deo sledovanja legionara, i omogućavala je da namirnice poput mesa duže ostanu sveže. Pored mesa korišćen  je dosta i sir, a usled manje kvarljivosti opet su više preferirane usoljene varijante.
Meso je takođe bio važan deo ishrane u rimskoj vojsci
 
Žitarice, meso i sir činili su osnovu rimske vojničke ishrane. Vojnici su još dobijali vino i ulje (stavljalo se u hleb i ostala jela), a dosta se koristilo i vinsko sirće koje je opet trebalo da namirnice duže održi svežim. Dodatak ishrani činilo je voće, povrće i pasulj, sve u zavisnosti od toga koliko je bilo dostupno i u kojoj zemlji se vojna jedinica nalazila.
Kao i danas, ljudi su jeli sve ono što im se nalazilo u blizini i bilo na raspolaganju, što je na kraju činilo prilično izbalansirani jelovnik po principu “od svega po malo”. To je isti onaj balans u ishrani kojem i danas treba težiti ukoliko želimo da živimo zdrav život.

Categories