Astma (Asthm) je hronična i neizlečiva zapaljenska bolest pluća, za koju je karakteristična hiperreaktivnost disajnih puteva na različite alergene, fizčki napor, hladan vazduh i sl. Izazvana specifičnim tipom zapaljenja lokalizovanim u zidovima disajnih puteva, prenaglašena reaktivnost na pomenute “okidače”, dovodi do sužavanja disajnih puteva i otežanog protoka vazduha – do pojave simptoma kao što su otežano disanje i osećaj gušenja, “zviždanje” u grudima, kašalj,. . Uz dobru i stalnu terapiju kao i uz praćenje ove promenjljive bolesti, može se omogućiti obolelom dobra kontrola astme i potpuno kvalitetan život, gotovo bez ikakvih tegoba.
Atopijska konstitucija
Kod dece, i to već kod novorođenčadi, prvi znak sklonosti ka astmi može da bude pojava ekcema na licu, na koje su obično nadovezuju bronho opstrukcije, ali se kod dece ova bolest dijagnostikuje tek kasnije, sa potpunim razvojem disajnih puteva, odnosno oko sedme ili osme godine života. U odraslom dobu, astma se najčešće javlja kod ljudi koji su u detinjstvu već imali pomenute probleme, a nakon kojih nastupa jedan “ zlatan period”- od puberteta do mladjeg odraslog doba, bez tegoba.
Astma se javlja u bilo kom životnom dobu ali najpre i najčešće nastaje u detinjstvu, pa u mladjem odraslom dobu ili najkasnije do 35 godine i vrlo retko u poodmaklim godinama. Smatra se da ako se prvi put pojavi u odmakloj životnoj dobi, vodi poreklo iz najranijih dana. Smatra se da za nastanak ove bolesti postoji predispozicija odnosno atopijska konstitucija organizma, odnosno sklonost ka alergijskim obolenjima kao što su : ekcemi, rinitis, alergije na hranu, konjuktivitis, astma. . . daklem, nije reč o nasleđivanju bolesti astme već se radi o nasledđivanju sklonosti za astmu. Da li će osoba sa nasledjenom atopijskom konstitucijom oboleti od astme nije sasvim izvesno i individualno je, ali porodična opterećenost ili genetska predispozicija svakako znači i lakšu senzibilizaciju na odredjene supstance- alergene iz spoljašnje sredine.
Pored naslednog faktora, nerazvijenost disajnih puteva kod prevremeno rodjene i novorođene dece male telesne mase, dodatni su faktori rizika za razvoj pedijatrijske astme, a pod pojačanim rizikom su i deca pušača. Kod odraslih, pak, rizik za razvoj astme uvećava se kao posledica pušenja, koje slabi lokalnu otpornost disajnih puteva, ali i zbog izloženosti nepovoljnim faktorima sredine, bilo da je reč o radnom okruženju ili aerozagadjenju uopšte. Postoji veoma velika sličnost izmedju simptoma astme i simptoma hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP). Ovo oboljenje je u direktoj korelaciji sa pušenjem cigareta i u najvećem broju slučajeva pogađa dugogodišnje pušače. HOBP je zapljenska bolest koja se takodje manifestuje otežanim disanjem ( “gušenjem”), zamaranjem pri fizičkom naporu, kašljem i iskašljavanjem ali je njen razvoj uslovljen dugim pušačkim stažom, ili dugotrajnoj izloženosti profesionalnim iritansima ( prljave industrijske grane) ili iritansima u lošim socijalnim ili stanbenim sredinama, pa se stoga HOBP javlja najčešće oko pedesete godine života. U vrlo retkim slučajevima uzročnik nastanku ove bolesti je urodjeno odsustvo – nedostatak enzima alfa-1- antitripsina, koji dovodi do ranijeg nastnka bolesti, već u trećeoj deceniji života. Naravno, treba naglasiti da je tip zapaljenja kod HOBP drugačiji nego kod astme te je i način lečenja drugačiji. Po nekada, ove dve različite vrste plućnog obolenja, koje se uprkos sličnim simptomima relativno lako dijagnostički diferenciraju , mogu da se udruže u obolenje koje se naziva “sindrom astma-HOBP preklapanja” ili skraćeno (engl. ) ACO, od Asthma – Chronic Obstructive Pulmonary Disease Overlap.
Najveći broj obolelih od astme pogadja alergijska astma, provocirana odredjenim alergenima iz spoljašnje sredine:grinje, duvanski dim, poleni trava, drveća i korova medju kojima je i opšte ozloglašena ambrozija. takodje može postojati i medikamentno izazvana astma,provocirana nekim lekom kao u slučaju upotebe aspirina – naravno kod odrasle populacije.
Odrasli obolevaju i od tzv. profesionale astme,koju provociraju alergeni specifični za odredjeno radno okruženje ( pre svega hemijska industrija, industrija nafte i derivata,. . ).
Epidemiološki gledano, procenjuje se da u ovom trenutku, u svetu ima oko 330 miliona ljudi obolelih od astme, a da su prognoze uznemiravajuće imajući u vidu porast i vrsta i koncentracije alergena svuda oko nas, te se smatra da bi do 2025 god. , ovakvim tempom porasta broja bolesnika, broj osoba sa astmom mogao da dostigne i do 400 miliona.
Dijgnostika i lečenje
Pri svakoj osnovanoj sumnji – posebno ako mladaja osoba ima već pomenute asmatične simptome- prvi dijagnostički korak je spirometrija. Ovom metodom se kvantitativno odredjuje protok vazduha kroz disajne puteve, odnosno procenjuje plućna funkcija, te se na taj način, kod obolelih može registrovati opstrukcija. Rtg pregled pluća i srca, kod obolelih najčešče prikazuje uredan nalaz. U daljem toku dijagnostikovanja, važna metoda je bronhoprovokacijsko testiranje kojim se meri nivo hiperreaktivnosti disajnih puteva. Ovo je u svakom slučaju ključna karakteristika astme, te se potvrdjivanjem hiperreaktivnosti dolazi na korak od postavljanja i definitivne dijagnoze. Daklem, prisustvo kliničkih simptoma astme, pozitivan hiperreaktivni test kao i uredan nalaz na rtg pregledu pluća i srca, predstavljaju dovoljne kriterijume za dijagnozu astme. Ako se posumnja na prisustvo alergijske astme, tada se uz postojeće dijagnostičke procedure uključuje i alergijsko testiranje, najčešće kutani (kožni) prick testovi koji vrlo precizno mogu da otkriju osetljivost na neke od najčešćih alergena. Precizna identifikacija vrste alergena u mnogome pomaže u borbi sa simptomima astme.
U lečenju, odnosno u terapiji astme koristi se nekoliko grupa lekova. Kako je reč o zapaljenskoj bolesti, osnovna terapija su antizapaljenski lekovi iz grupe kortikosteroida. Pacijenti često strahuju od propratnih efekata ovih lekova , koji se ne retko vidjaju ali kod pacijenata koji su na protrahovanoj ( dugorajnoj) terapiji ovim lekovima. U ovom slučaju, sistemski efekat leka je neznatan ili jako mali jer se unosi inhalacijom ( putem udisanja) te se direktno usmerava na pluća gde deluje lokalno, tamo gde je potrebno. Drugu vrstu ili grupu lekova čine bronhodilatatori – lekovi koji šire sužene disajne puteve. Ukoliko postoji i alergijska komponenta astme dodaju se i antialergijski lekovi.
Cilj lečenja je da bolesnik ima kvalitetan život, sa nomralnom plućnom funkcijom, da je bez asmatičnih tegoba, da normalno toleriše fizički napor i da može da se bavi sportom. Da je sve ovo i te kako moguće dokazuju brojni vrhunski sportisti koji boluju od astme ( plivač Mark Spic, atletičar Sebastijan Kou, košarkaš Denis Rodman i dr). Fizička aktivnost i bavljenje sportom se i preporučuje obolelima od astme, zato što šire disajne puteve i smanjuju njihovu hiperreaktivnost. Nekada lečenje astme ne ide u željenom smeru, dešavaju se krize sa više tegoba i zato postoje tromesečne ili šestomesečne kontrole, kada se nakon pregleda sagledava stanje pacijenta i procena o korekciji terapije na vreme kako bi se predupredile ozbiljnije faze bolesti. U dobro kontrolisanoj astmi, bolesnik nema noćne simptome ( tada se pacijent budi iz sna zbog gušenja i “sviranja” u grudima) i jako dobro toleriše fizički napor .
Na kraju, mora se istaći još jedan problem koji je prisutan u našoj sredini a vezano za dobru, kontrolisanu bolest kod pacijenata. Naime, ne retko se dešava, da pacijent kada oseti prve znake poboljšanja u lečenju astme, na svoju ruku, koriguje terapiju, smanji je ili potuno prekine sa uzimanjem ili sam pravi zamenu uz neke biljne preparate ili suplemente koji se na slobodnom tržištu nude. Treba imati ozbiljno u vidu da nakon prekida terapije dolazi do pogoršanja osnovne bolesti a da se svako novo pogoršanje uzrokovano prekidom terapije, sve teže i teže leči.
U poliklinici Medicor, tim izvrsnih pulmologa na najsavremeniji način leči i prati stanje pacijenata sa astmom. . .
