Početi dan čašom mlake vode u koju je naceđeno pola limuna jedan je od najzdravijih rituala. Neverovatno je koliko dobrobiti organizmu donosi ovaj jednostavan napitak…

Što se tiče vode same po sebi, dobro je ujutru popiti čašu-dve, čak i bez limuna. Tokom spavanja organizam uvek blago dehidrira. Jutarnjom čašom vode, ili limunadom, to nadoknađujemo. Pored toga, mlaka voda pomaže da creva dobro funkcionišu i olakšava eliminaciju. Važno je da voda bude baš mlaka, kako ne bismo opteretili želudac i kako organizam ne bi trošio dodatnu energiju na njeno zagrevanje.

Limun je bogat vitaminom C koji je izuzetno značajan: počev od toga što podstiče imunitet, pa do toga da pomaže da koža ostane čista. Potreban je poseban članak da se nabroje koristi od vitamina C, a evo samo nekih: vitamin C je moćan antioksidans koji “ispira” telo od slobodnih radikala koji mogu da oštete ćelije. Kada se otrovi izbace iz krvi, automatski i koža postaje čistija. Vitamin C je takođe neophodan za rast ćelija i tkiva.

Limun sadrži i dosta kalijuma, pa predstavlja blagi laksativ i diuretik. Dakle, u kombinaciji sa mlakom vodom, pomoći će da se reguliše rad creva i obezbedi redovno pražnjenje.

Kalijum je takođe veoma bitan za regulaciju električne aktivnosti srca. Posebno leti, kada se dosta znojimo i gubimo kalijum iz tela, ovaj napitak je odličan da se već ujutru popune rezerve ovog vitalnog mikroelementa.

Sok od limuna takođe pomaže da se održi zdravlje urinarnog trakta. Podstiče lučenje urina, a samim tim ubrzava i ispiranje toksina, a takođe doprinosi da se ne stvaraju bubrežni kamenci.

Kardiolog prof. dr Džoel Kan izričito preporučuje ovaj napitak. “Ako hoćete da odaberete samo jedan postupak kojim ćete doprineti svom zdravlju, onda neka to bude baš ovaj: započnite dan velikom čašom mlake vode u koju je naceđeno pola limuna.”

Postoje dve vrste, ribizle, crvena i crna. Ribizla je voće koje jača i čisti organizam.

Niacin, koji se u značajnim količinama nalazi u ribizli, važan je za nerve, pantotenska kiselina za ćelijsko disanje i lepu kosu, vitamin C za teške infekcije…

Ukusna i lekovita, ribizla, odnosno njeni sitni bobičasti i vrlo ukusni plodovi nalik grozdu, sazrevaju u julu. Najzastupljenija je crvena ribizla (Ribes rubrum), ali u velikoj meri koristi se i crna (Ribes nigrum). Obe rastu samoniklo, mada mogu i da se kultivišu.

Crvena ribizla ima sitne, sočne bobice, prijatnog kiselkasto slatkog ukusa. Sadrži ugljene hidrate, vlakna i proteine, a kalorije u tragu. Prebogata je karotinom koji je i razlog njene crvene boje. Osim toga, karotin u organizmu služi za sintezu vitamina A, koji istovremeno štiti sluzokožu i pospešuje razmenu materija na ćelijskom nivou. U zavidnim količinama sadrži i vitamine B1, B2 i B6, niacin, ali i vitamine E i C.

Bobice sadrže čak polovinu dnevnih potreba vitamina C, zbog čega se preporučuje kod bolesti izazvanih manjkom vitamina, kao što je avitaminoza. Zbog visoke koncentracije vitamina C ova voćka je izuzetno delotvoran antioksidans u sprečavanju različitih oblika karcinoma. Dobar je i izvor vitamina K, pa se preporučuje za održavanje zdravlja kostiju, jer aktivira osteokalcin, koji pomaže ugradnju kalcijuma u kosti. Obezbeđuje i zdravo zgrušavanja krvi kao zaštitu kardiovaskularnog sistema.

Bobice crvene ribizle otvaraju i apetit, jačaju organizam i štite ga od nagomilanih štetnih materija. Takođe pospešuju rad creva i ubrzavaju oporavak posle hirurške intervencije. U narodnoj medicini crvena ribizla poznata je kao voće koje jača, čisti i ulepšava telo.

Zbog sadržaja vlakana u semenkama bobice regulišu aktivnost creva i iz organizma eliminišu otrovne sastojke. Sveže bobice i sveži sok krepe zdravlje, dok razređen sok sa mineralnom vodom gasi žeđ. Sok je koristan i u oporavku rekonvalescenata, a naročito za dijabetičare.

Lišće crvene ribizle koristi se za spremanje čajnog napitka kod oboljenja jetre. Ujedno pomaže i kod skleroze krvnih sudova, visokog pritiska i zapaljenja mokraćne bešike.

Crna ribizla veoma liči na crvenu, samo što njeni listovi sa donje strane imaju takozvane uljne žlezdice. Takođe ima sitne, sočne bobice, koje su u početku crveno-smeđe boje, a kada sazru postaju crvenije i tamnije. Potpuno crnu boju dobijaju kada su sasvim zrele. Tada imaju izuzetno jak miris, zbog čega se više koriste kao voćni sokovi, sirup, džem i kompot.

Plod crne ribizle izuzetno je bogat vitaminom C. Visok sadržaj vitamina C sprečava i leči teške infekcije, a pre svega upalu pluća. Plodovi i sok korisni su kod bubrežnih bolesti, grčeva i bolova organa za varenje. Narodni lekari je smatraju biljkom izbora za jačanje i čišćenje krvi. Čaj od crne ribizle povoljno utiče na rad bubrega i ublažava tegobe izazvane reumom. Sprema se tako što se dva prstohvata isitnjenih listova crne ribizle stavi u dva decilitra provrele vode, ostavi dva do tri minuta da odstoji, procedi i pije.

Plod i prerađevine od crne ribizle normalizuju i stabilizuju krvni pritisak, a posebno se preporučuje osobama koje su malokrvne. Lekovito deluje i kod čira na želucu, gastritisa, ateroskleroze, poremećaja metabolizma… Sok pomaže i kod krvarenja desni i proširenih vena, a pozitivno utiče i na povećanje koncentracije i pamćenja. U suštini, svaka bobica ribizle predstavlja malu multivitaminsku pilulu, koja sadrži velike količine niacina važnog za nerve, pantotensku kiselinu važnu za ćelijsko disanje i lepu kosu, kao i brojne minerale koji povoljno utiču na sveukupno zdravlje organizma.

VINO KAO ČISTAČ KRVI

Kao dobar čistač krvi preporučuje se vino od ribizle. Ružičasto, srednje jako vino dobija se kada se ribizle, po želji kada je reč o količini, usitne i uz dodatak vode, šećera, vinskog kvasca i suvog grožđa stave u staklene flaše. Navedena mešavina stavlja se u flaše do pola, a zatim čeka 40 dana da sve fermentira na toplom mestu. Nakon toga mešavina se procedi i ostavi da stoji u sterilnim flašama. Izvesno vreme se sačeka da vino dozri pre konzumiranja, a zatim čuva na dobro rashlađenom mestu.

opširnije…