Autor Prof dr sc med  Slobodan Sekulović radiolog.

.Štaviše, statistički, njegova učestalost je i u porastu, posebno u najrazvijenijim zemljama sveta. Sve češće se javlja i medju ženama mlađim od 50 godina, što je ranije bila mnogo ređa pojava a posebno zabrinjava podatak da žene mlađe od 40 godina, obolevaju čak tri puta učestalije nego što je to bio slučaj pre samo deset godina.Dobra vest je, međutim, da raste i stopa preživljavanja, uglavnom zahvaljujući masovnim, obaveznim mamografskim “skrininzima” zdravih žena pri kojima se novi slučajevi obolevanja otkrivaju u ranoj fazi i omogućavaju blagovremeno lečenje i bolju prognozu bolesti.Iz tog razloga, u Americi i Evropi, smrtnost od maligne bolesti dojke je smanjena za 30% kod žena starosne dobi od 50-70 godina.

Kako je u našoj zemlji odaziv na mamografske skrininge skroman i iznosi oko 30% – jasno je da je broj tumora otkrivenih u predkliničkoj fazi mali, praktično zanemarljiv. U Srbiji se, svake godine, registruje oko 4500 novootkrivenih slučajeva bolesti, što je više od ¼ svih malignih bolesti kod naših žena; od karcinoma dojke, godišnje, kod nas umre oko 1600 žena, što predstavlja oko 18% smrtnosti od karcinoma uopšte. Očigledno da je cilj skrining programa, da se tumor dojke otkrije u ranom, predkliničkom stadijumu, kada pacijentkinja ima velike izglede za potpuno izlečenje.

Kod rano otkrivenog karcinoma dojke, moguća je primena poštednih hirurških intervencija, a samim tim, nakon operacije, značajno brži  oporavak, smanjena invalidnost i bolji kvalitet života.

 

Faktori rizika i simptomi bolesti

Maligne bolesti su posledica interakcije brojnih faktora rizika, među kojima su najznačajniji genetski i faktori spoljne sredine. Nasledni faktor je izuzetno značajan za razvoj raka dojke, te je i najveći faktor rizika kod žena sa pozitivnom porodičnom anamnezom, kojima su majka ili baka bolovale od ove bolesti. Njima se već od tridesete godine života, preporučuju redovni preventivni pregledi- do četrdesete godine klinički i ultrazvučni pregledi, kojima se tek pri sumnji na postojanje tumora, preporučuju  mamografija ili magnetna rezonanca. Posle 40 godine života, ukoliko kod žene postoji faktor rizika, preporučuje se da obavi redovne mamografske preglede na svake dve godine ( ovo je stav američkog Centra za rak). Pored genetskog potencijala, od značaja za nastanak raka dojke je naravno i prisustvo faktora spoljne sredine kao što su virusi, hemijski agensi, toksične materije, koji takođe doprinose povećanju incidence malignih bolesti, pa i raka dojke, na šta ukazuju velike razlike u broju obolelih između pojedinih geografskih područja.

Pored faktora rizika, posebnu pažnju zaslužuju eventualno prisutni simptomi karcinoma dojke.Izbočenje na dojci, uvlačenje bradavice, ljuspice ili ranice na bradavici, uvlačenje kože dojke, crvenilo ili ranica na koži dojke, opipljiv čvor ili zadebljanje u dojci ili opipljiv čvor u pazuhu-sve to mogu da budu simptomi karcinoma dojke. Naravno, nije svaka tvrda promena u dojci karcinom , zato što postoji niz benignih promena koje podsećaju na malignitet, među kojima su različite, na primer fibrocistične promene u vidu displazije. Naravno za definitivnu dijagnozu, potreban je stručan klinički pregled, potom ultrazvučni pregled ili mamografija a po potrebi i magnetna rezonanca dojki kao i biopsija uz patohistološku analizu uzorka.

Dijagnostičke metode

Trenutno, ne postoje značajne mogućnosti primarne prevencije, odnosno sprečavanja nastanka karcinoma dojke, ali se progresija bolesti može sprečiti redovnim kontrolnim pregledima, ultrazvučnom metodom ili mamografski, dok je tumor malih promera, čak i u fazi kad još uvek ne može da se opipa klinički.

Izvestan broj kacinoma dojke razvija se u formi opipljivog tumora.U skoro 90% takvih slučajeva, pacijentkinje same napipaju tumor kad on desegne određenu veličinu, pa se kao mera zaštite preporučuje i samopregled dojki.Obično se samopregled preporučuje jedanput mesečno, kod mladih žena nakon menstrualnog ciklusa a kod žena u menopauzi, recimo, svakog prvog dana u novom mesecu, na primer.Kako samopregled izgleda pokušali smo da Vam prikažemo na sledećim slikama:

 

 

1.stanite ispred ogledala, ispravljenih leđa, sa rukama na kukovima i posmatrajte- da li su Vaše dojke uobičajene veličine, oblika i boje.U slučaju da postoji bilo kakva sumnja u neki od navedenih parametara- javite se  lekaru.

 

 

 

 

 

 

 

 

2.podignite ruke i procenite iste parametre, napred navedene…Takodje, svaku bradavicu, nežno stisnite  između palca i kažiprsta i proverite da li postoji neka sekrecija iz nje ( mleko, žuta tečnost ili krv) – pojava bilo koje sekrecije trebala  bi da Vas uputi doktoru.

 

 

 

 

 

 

3. dok ležite, palpirajte desnu dojku levom rukom a potom  levu dojku desnom, kružnim, nežnim pokretima, vrhovima prstiju, koji su međusobno spojeni i ravni.Pregled obavljajte polako od vrha do dole i od strane do strane, odnosno, od ključne kosti do trbuha i od pazušne regije do grudne kosti..

 

 

 

 

 

4. na kraju izvršite inspekciju grudi u stojećem ili sedećem položaju.Mnoge žene “bolje osećaju dojku” kada je mokra i skliska, te pribegavaju ovoj vrsti pregleda tokom tuširanja.Postupak je identičan kao kod tačke 3.

 

 

 

 

 

Ne treba zazirati od ove vrste pregleda, imati strah i sl. Svaka žena najbolje poznaje svoje telo, te je sasvim razumljivo da će odmah primetiti neki detalj na dojci koji pri prethodnom pregledu nije imala, i koji treba proveriti naravno i od strane stručnog lica, lekara ili još bolje onkohirurga koji se ovom vrstom patologije bavi svakodnevno.Na taj način, može i da pomogne sebi i otkrije neku promenu u njenom začetku kada su rezultati lečenja i najpovoljniji.

Takođe, savetuje se da se na prvi klinički pregled ode već sa oko 30 godina života, a potom jedanput godišnje.Periodičnim godišnjim pregledom, tumor dojke, ako se pojavi, može da se opipa kada je manjih dimenzija, već od 0,5 -1 cm, što omogućava pravovremeno lečenje i dobru prognozu.

Ultrazvučni pregled pouzdano detektuje promene u kondenzovanom, konzistentnom žljezdanom tkivu dojke, koje je karakteristično za mlade žene, što je razlog da se ženama mlađim od 40 godina, preventivno savetuje samo redovna ultrazvučna kontrola. Najnoviji ultrazvučni aparati poseduju i posebnu opciju tzv. “elastografiju” kao novi kvalitet u proceni izgleda tkiva, koja ima mogućnost procene “ tvrdoće” tkiva, što dodatno pomaže u diferenciranju dobroćudnih od zloćudnih tumora dojke.Naime, mekše strukture, ukazuju najpre na benigne tumore, a tvrđe na mogućnost prisustva karcinoma, a sve se to procenjuje na osnovu TES skora (Tsukuba Elasticity Score) – tako da što je TES skor veći veća je verovatnoća da je opisana, pregledana promena karcinom dojke.

Radiološki pregled dojke- mamografski pregled, pouzdanija je dijagnostička metoda za otkrivanje tumorskih promena kod žena starosne dobi od 50 do 70 godina, kod kojih se mamografski najbolje detektuju i još neopipljivi tumori, minimalnih dimenzija, u predkliničkoj fazi. Uvođenjem u rutinsku upotrebu digitalnih mamografa, još se više popravila prezentacija i najsitnijih detalja u parenhimu dojke. Ovo je naravno, popravilo značajno procenat rano otkrivenih malignih procesa u dojci ali, dovelo i do toga da je porastao broj lažno pozitivnih nalaza ( ozbiljne statističke analize u Kanadi i Švajcarskoj), te se trenutno smatra, da kod nekih slučajeva, kod kojih postoji i najmanja dilema u prirodu tumora, ozbiljno preporučiti da se uradi i magnetna rezonanca dojki koja daje izuzetno visoki kvalitet pregleda.Ova metoda od ogromnog je značaja i za praćenje pacijentkinje nakon operacije i radioterapije zahvaćene regije, odnosno, kada je tkivo dojke izmenjeno i što je najvažnije, sklono pojavi recidiva bolesti, što, podrazumeva se, treba detektovati u samom začetku.

Savremena hirurgija tumora dojke

Lečenje karcinoma dojke može se obaviti na više načina; hirurškim odstranjivanjem tumorske promene, zračnom ili radioterapijom, hemioterapijom ( primenom posebnih medikamenata- citostatika), hormonskom i biološkom terapijom a nekada i kombinacijom nekoliko navedenih metoda.Koji oblik lečenja će biti primenjen zavisi od patohistološkog nalaza, prisutnih hormonskih receptora, vrste i veličine karcinoma kao i eventualno stepena proširenosti bolesti.Kada je tumorska promena izuzetno mala ( do 2 cm) i kad je lokalizovana ( neinvazivna), objektivno postoji mogućnost da se u celosti hirurški otkloni, a pacijentkinja u potpunosti izleči. U našoj zemlji, na žalost karcinom dojke, prema podacima Ministarsva zdravlja Republike Srbije, se u vrlo visokom procentu otkriva u odmakloj fazi- pa ne iznenađuje podatak da se u trenutku postavljanja dijagnoze maligne bolesti dojke, u samo 30% slučajeva dešava da je tumor malih dimenzija, a kod više od 50% pacijentkinja došlo je do širenja bolesti u okolni limfni sistem a kod nekih i do metastaziranja – širenja bolesti u udaljene delove tela ( koštani sistem na pr.). Pored radikalnih opercija ( mastektomija), hirurško lečenje raka dojke podrazumeva i poštedne operacije, kao i tzv. sentinel biopsije podpazušnih limfnih žljezda i rekonstruktivne procedure koje su novi trend, kada uklanjanje čitave dojke ne može da se izbegne.Poštednom operacijom, karcinom dojke, uklanja se sa 1-2 cm okolnog zdravog tkiva, a preostali deo dojke se lokalno rekonstruiše tako da ista u potpunosti zadržava svoj prirodni oblik i izgled.Jako je važno znati da se hirurzi uvek trude da pored onog najvažnijeg- uklanjanje tumorskog tkiva i zahvaćenih struktura, obavezno vode računa i o estetskom i funkcionalnom aspektu intervencije koju izvode. Limfogenim putem karcinom dojke može da se proširi u regionalne limfne čvorove, pa se u okviru poštednih operacija dojke, sprovodi i procedura santinel biopsije, sa ciljem da se ispita eventualno širenje karcinoma i u tu regiju.Procedura podrazumeva obeležavanje sentinel nodusa, odnosno tzv. “ stražarećih” limfnih nodusa, koji su prvi na udaru limfne struje sa mesta zloćudnog tumora, ubrizgavanjem kontrastnog sredstva ili radiofarmaka.Zahvaljujući jasnom markiranju, hirurg tokom operacije, tačno zna koje su limfne žljezde stražarske, skida ih i šalje na patohistološki pregled – ako u njima nema

metastaza, radikalna operacija nije potrebna i intervencija se završava. Na ovaj način izbegava se odstranjenivanje svih žljezda , što je ranije dovodilo do bolova u ramenom pojasu, oticanja istostranne cele ruke ( onemogućena limfna drenaža kroz ruku) i sl….

 

 

 

 

U Poliklinici Medicor, vodeći konsultant za patologiju dojke je Dr Predrag Radovanović, dugogodišnji načelnik Klinike za patologiju dojke Instituta za onkologiju Srbije i jedan od najpoznatijih onko hirurga u Srbiji.